Душка-Кликовац-СИНТАКСА.pdf

(846 KB) Pobierz
Школска
2009/2010
. годи�½а
Душка Кликовац
СКРИПТА
за предмет
САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК
(СИНТАКСА)
за групе
04, 05, 06, 08
и
26
по старом �½астав�½ом програму
2
САДРЖАЈ
I. УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА ................................................................. 3
1. Граматичке категорије глагола ......................................................................... 3
2. Ко�½цептуализација време�½а у српском језику................................................. 8
3. Тачке �½а време�½ској „ли�½ији“ важ�½е за з�½ачења глаголских време�½а ........ 12
4. Оз�½ачавање радње која се по�½авља ................................................................ 14
5. Презе�½т .............................................................................................................. 17
6. Перфекат ............................................................................................................ 26
7. Крњи перфекат .................................................................................................. 31
8. Плусквамперфекат ............................................................................................ 33
9. Аорист ................................................................................................................ 35
10. Имперфекат ..................................................................................................... 37
11. Футур (први) ................................................................................................... 38
12. Футур II ............................................................................................................ 40
13. Поте�½цијал....................................................................................................... 44
14. Поте�½цијал други (прошли)........................................................................... 45
15. Императив ....................................................................................................... 46
16. И�½фи�½итив ...................................................................................................... 48
17. Глаголски прилози.......................................................................................... 52
Коришће�½а литература ......................................................................................... 54
II. ЗНАЧЕЊА И ФУНКЦИЈЕ ПАДЕЖА И ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНИХ
КОНСТРУКЦИЈА ..................................................................................................... 56
1. Номи�½атив ......................................................................................................... 56
2. Вокатив .............................................................................................................. 57
3. Датив без предлога ........................................................................................... 57
4. Датив с предлозима .......................................................................................... 61
5. Акузатив без предлога...................................................................................... 63
6. И�½струме�½тал без предлога ............................................................................. 65
Коришће�½а литература ......................................................................................... 70
III. САСТАВ РЕЧЕНИЦЕ ........................................................................................ 71
1. Номи�½ализација и декомпо�½овање глагола ................................................... 71
2. Парцелација рече�½ице ...................................................................................... 78
Коришће�½а литература ......................................................................................... 78
3
I. УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА
1. ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ ГЛАГОЛА
1.1. Глаголски вид
1.1.1. Већи�½а глагола у српском језику сврстава се у две велика групе: глаголе
сврше�½ог и глаголе �½есврше�½ог вида
1
. Глаголски вид је класификацио�½а
(и�½хере�½т�½а), а �½е морфолошка (обличка) граматичка категорија: сврше�½и и
�½есврше�½и вид �½ису
облици
јед�½ог истог глагола, �½его се сврше�½ост / �½есврше�½ост
приписује свакој глаголској лексеми по�½аособ (Поповић 1997: 174; Поповић 2005:
192)
2
.
Несврше�½и глаголи оз�½ачавају радњу у ње�½ом трајању (току) или
по�½авља�½у радњу; сврше�½и представљају радњу као цели�½у, или оз�½ачавају �½еки
посеба�½ тре�½утак у току вршења радње (�½пр. почет�½и или заврш�½и). Риђа�½овић
истиче да о�½о што одликује сврше�½е глаголе �½ије �½и „сврше�½ост“ �½и
„тре�½ут�½ост“, �½его компакт�½а време�½ска ко�½тура која �½е дозвољава да се издвоји
било који ње�½ део. Тако, упркос томе што радња оз�½аче�½а сврше�½им глаголом
може трајати одређе�½о време (�½пр.
задржати се – Задржао се тамо два месеца),
ми је �½е можемо делити (па �½е можемо рећи
Почео је / Престао је да се задржи).
На слича�½ �½ачи�½, велики број „сврше�½их“ глагола �½ема �½икакве везе са
завршавањем радње (�½пр.
видјети, рећи, устук�½ути, слагати, ударити)
(Риђа�½овић 1998).
У оквиру сваког глаголског вида постоје различити видски ликови. Глаголи
се с обзиром �½а свој видски лик у �½ашој литератури деле �½а различите �½ачи�½е;
тако Стева�½овић (1979) �½есврше�½е глаголе дели �½а трај�½е (дуратив�½е) и учестале
(итератив�½е),
а
сврше�½е
�½а
тре�½ут�½о-сврше�½е,
почет�½о-сврше�½е,
�½еодређе�½о-сврше�½е и др. Напоме�½имо да је таква подела ум�½огоме
проблематич�½а, као и да има других подела (�½пр. Грубор 1953).
Категорија глаголског вида спада у сема�½тичку појаву која се �½азива
АСПЕКТУАЛНОСТ.
Аспектуал�½ост је појмов�½и садржај који се �½екако исказује вероват�½о у
свим језицима, али �½а различите �½ачи�½е. О�½ се тиче и тога каква је радња која се
представља и тога како се представља (�½пр. глаголи
скочити
и
скакати
оз�½ачавају
1
Поред њих, постоји и известа�½ број двовидских глагола, чије се видско з�½ачење разуме из
ко�½текста. Грицкат (1957–1958) утврђује да тих глагола има сразмер�½о м�½ого у од�½осу �½а друге
слове�½ске језике.
2
Ово важи упркос томе што постоје у �½ашем језику парови глагола који се разликују само по томе
што је једа�½ сврше�½, а други �½есврше�½ – и�½аче им је лексичко з�½ачење исто. То су, пре свега,
глаголи �½астали суфиксацијом (изаћи
– излазити, преписати – преписивати
и сл.). Насупрот
суфиксу, префикс по правилу у�½оси и �½еко другачије лексичко з�½ачење, осим у малом броју
случајева (в. Грицкат 1957–1958).
4
различите радње; али глаголи
радити
и
урадити
�½е морају оз�½ачавати различите
радње, �½его их само различито посматрати: прву радњу у ње�½ом току, а другу
радњу као заврше�½у). У �½ашем језику (као и у другим слове�½ским језицима) тај
садржај је граматикализова�½ – постао је граматичка категорија глагола. Другим
речима, већ сама глаголска лексема по себи �½оси податак о видском з�½ачењу (са
изузетком двовидских глагола, чије се видско з�½ачење препоз�½аје у ко�½тексту).
Међутим, �½и у �½ашем језику се тај појмов�½и садржај �½е изражава само глаголским
видом �½его и другим елеме�½тима у оквиру рече�½ице; а с друге стра�½е, и у �½ашем
језику се аспектуал�½ост може, осим глаголским видом, исказати и �½а друге �½ачи�½е
– �½пр. фаз�½им (аспектуал�½им) глаголима.
1.1.2. Два су ос�½ов�½а з�½ачења сврше�½ог од�½. �½есврше�½ог вида:
(1) Сврше�½и глаголи типич�½о оз�½ачавају јед�½ократ�½у, а �½есврше�½и по�½авља�½у
радњу. Нпр.:
Марко је прошле годи�½е
сваког да�½а
долазио �½а Факултет.
Марко је и
јуче
дошао �½а Факултет.
Од овог општег при�½ципа постоје изузеци. Јед�½а група изузетака јесу
случајеви када сврше�½и глаголи исказују по�½авља�½у радњу (о томе више у
поглављу 4.2). Други изузетак јесте случај кад се �½есврше�½им глаголом исказује
јед�½ократ�½а радња. Тада та радња �½ије смеште�½а у одређе�½у тачку �½а време�½ској
ли�½ији, �½его се допушта да о�½а заузима било коју у �½изу таквих тачака:
– Је ли Ја�½ко да�½ас долазио? = „Да ли је Ја�½ко да�½ас уопште био овде (било
када)“?
– Долазио је и питао за тебе. = „Ја�½ко се појавио у �½еко, било које време“
3
.
Слич�½о и:
–
Хоће ли о�½ сутра долазити �½а Факултет?
= „Хоће ли се уопште
појавити“ (време се �½е прецизира).
– Мислим
да ће долазити. / Не з�½ам да ли ће долазити (ево Вам његов
телефо�½ па га питајте).
Међутим, кад је време доласка тач�½о одређе�½о, радња се мора оз�½ачити
сврше�½им глаголом:
–
Има �½еки саста�½ак у 11 и мислим да ће доћи.
(*Има
�½еки саста�½ак у 11 и
мислим да ће долазити.)
Исто и:
–
Зашто да�½ас �½ије било предавања?
–
Студе�½ти �½ису дошли.
(*Студе�½ти
�½ису долазили).
– Тач�½о одређе�½о
време у које почиње предавање �½алаже употребу сврше�½ог глагола.
3
Овај пример з�½ачи и „Дошао је и отишао“, тј. „Био је дошао, али је после отишао“. О томе ће бити
речи у поглављу о перфекту (т. 6.1.1).
5
Несврше�½и глагол може да оз�½ачи јед�½ократ�½у радњу и у императиву, и
тада има �½арочиту вред�½ост. Наиме, кад је у питању �½екакво учтиво подстицање
(молба, савет, упутство и сл.), јед�½ократ�½а радња се изражава сврше�½им глаголом:
Молим те, затвори прозоре.
Кад се за јед�½ократ�½у радњу употреби �½есврше�½и глагол, то више �½е може
бити учтиво подстицање, �½его заповест, с изразито �½егатив�½им емотив�½им
�½абојем:
Затварај прозор, промаја!
Затварај прозор већ јед�½ом!
Иста је разлика и између следећег пара рече�½ица:
Уђите(, молим вас). – Улазите (већ једа�½пут)!
(2) Сврше�½и глаголи оз�½ачавају да је радња успеш�½о приведе�½а крају, од�½. да је
резултат радње остваре�½, а �½есврше�½и о томе �½е кажу �½ишта, �½его само име�½ују
радњу. При томе се мењају и глаголске одредбе:
Читала сам књигу (три
сата
/
цело
послепод�½е).
Прочитала сам књигу (за
три сата
/
јед�½о
послепод�½е).
1.1.3. У по�½ашању сврше�½их и �½есврше�½их глагола постоје још �½еке си�½таксичке
појаве:
(а) Уз �½еке прелаз�½е глаголе изрицање правог објекта је факултатив�½о (то су тзв.
факултатив�½о прелаз�½и глаголи):
– Шта радиш?
– Читам (књигу). / Пишем (писмо). / Једем (јабуку).
Сви такви глаголи су �½есврше�½и. Ако се пак употреби њихов сврше�½и
парњак, прави објекат се мора изрећи:
Прочитала сам књигу.
Написала сам писмо.
Појела сам јабуку.
(Рече�½ице
Прочитала сам. / Написала сам. / Појела сам
могуће се су само
о�½да ако је прави објекат изрече�½ у претход�½ом ко�½тексту.)
Слич�½о томе, М. Ивић примећује да �½есврше�½и прелаз�½и глаголи
и�½телектуал�½их и кому�½икатив�½их радњи могу као допу�½у имати само „тематску
допу�½у“:
Мислила је о њему / Слушала је о њему;
ако се употреби сврше�½и глагол,
о�½да о�½ мора имати и допу�½у „�½епосред�½ог садржаја“:
Помислила је о њему �½ешто
руж�½о, Прочитала је о њему краћу белешку
(*Помислила
је о њему, *Прочитала је
о њему)
(Ивић 1972: 31).

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika:

Zgłoś jeśli naruszono regulamin